Извештај са састанка одржаног 11. 12. у Палати Србија

У четвртак 11. децембра са почетком у 14h је одржан Састанак у просторијама Палате Србија. Састанак је организовала Радна група струковних специјалиста у сарадњи са Конференцијом академија струковних студија Србије. 

Састанку су присуствовали представници Радне групе специјалиста по областима (медицинске, просветне, техничко-технолошке, грађевинске, економске)

Састанку су присуствовали  представници следећих Високих школа:

Висока техничка школа Нс

Висока пословна школа Шабац

Висока васпитачка Шабац

Висока школа електротехнике и рачунарства Београд

Висока спортска и здравствена школа Београд

Висока технолошка школа Шабац

Академија за националну безбедност

Висока железничка школа  Београд

Висока медицинска школа Милутин Миланковић Београд

Високо текстилна струковна школа Београд

Београдска политехника

Висока школа ликовних и примењених уметности Београд

Висока техничка школа Крагујевац

Висока техничка школа Урошевац

Висока пословна школа Нови Сад

Висока здравствена школа Београд

Висока техничка школа Пожаревац

Састанку су присуствовали представници институција:

председница КАССС-а др Ружица Станковић

генерални секретар Националног савета за високо образовање проф. др Мирољуб Миливојчевић

Комисија за акредитацију и проверу квалитета, др Ратко Николић и др Данијел Цвјетићанин

Завод за унапредјење васпитања и образовања, Оливера Тодоровић

Министарство рада, запошљавања, сектор рада Снежана Милајић

Канцеларија Заштитника грађана Слободан Симић

Министарство просвете:

  -државна секретарка Снежана Марковић

  -правна служба Владимир Бојковић

  -саветница министра просвете Мирјана Бојанић

  -сектор за високо образовање Љиљана Тодоровић

Министарство здравља:

  -Небојша Јокић

  -Милош Јанковић

  -Горан Ђуран

Састанак је организован у циљу дефинисања и расправе о актуелним проблемима са којима се студенти поменутих студија суочавају већ годинама уназад. Наиме, реч је о негирању степена, неравноправности и непоштовању, кршењу Законских одредби и дискриминацији од стране надлежних органа, пре свега Министарстава просвете, здравља, рада и запошљавања, комора. Састанак претставља један апел и покушај утицаја на надлежне да у сарадњи са Радном групом струковних специјалиста, покрену измене разноразних подзаконских аката, правилника. Статус струковних специјалиста је пре пар година регулисан Законима, али су неуклађени подзаконски акти, довели нас у потчињен положај. Састанак је организован са представницима Министарства просвете, здравља, рада и запошљавања, а у плану је одржавање још једног сличног састанка са представницима Министарства просвете, грађевинарства, рада, здравља.

Састанак је започет поздравном речи проф. Ружице Станковић и члана радне групе (област просвета) Александра Митревског.

Некон тога, сваки представник области Радне групе је изнео проблеме струковних специјалиста из своје области и аргументовано указивао на дискриминацију и неусклађеност разноразних правилника и подзаконских аката, па чак и појединих Закона са Законом о високом образовању.

Представници радне групе изнели су проблематику која је присутна и са којом се сусрећу:

  -Препознавање  диплома

  -Усаглашавање коефицијента

  -Разумевање и препознавање броја  бодова који се стичу по завршавању специјализације (240 ЕСБ)

  -Захтев да Министарство просвете упути допис са разјашњењем свим Министарствима и школама ради лакшег препознавањан ових  назива

  -Дозволити да се специјалистичке студије финансирају из буџета

  -Захтев за измену подзаконских аката

  -Да се изврши расподела послова у свим областима и на свим нивоима

  -Усклађивање лиценци

Након излагања представника радне групе, обратио нам се проф. Миливојчевић који је у свом говору похвалио труд и залагање, иницијативу групе специјалиста и подржао у свему што су навели, јер су то стварни проблеми са којима се сусрећу струк. специјалисти. Истакао је како у Нац. савету за високо образовање постоје само два члана-представника струковних студија, што није добро. Те се нада, с обзиром да смо земља кандидат за чланство у ЕУ, да ће у савету бити једнак број чланова свих облика студија по узору на земље ЕУ. Рекао је, да творац Закона 2005. године није предвидео доношење новог НОК-а (Националног оквира квалификација) и самим тим је ту прво настао застој. Иако је Савет добио препоруку још 2008. године да по угледу на Европски оквир квалификација, буде сличан донет и у Србији. Ипак, Савет је донео први предлог НОК-а у априлу 2010. године. Савет је након тога успео да убеди Министарство просвете да су потребне измене Закона о високом образовању, како би се кроз Закон уредило стање и надлежност доношења НОК-а. Уследиле су тада измене, у којима се између осталог наводи, да Савет даје предлог НОК-а, а Министарство просвете га потврђује. С обзиром да Министарство никако да потврди предлог НОК-а, онда видимо у коме је проблем. Господин Миловчевић је рекао да ће ова борба трајати неко време, али је убеђен да ћемо успети и да специјалисти имају велику подршку Савета за високо образовање. На седници 16.12.2013. године, Национални савет за високо образовање је направио предлог НОК-а за високо образовање, али ето пошто је потребан општи оквир квалификација, рекли су из Мин. да је проблем сад уклопити тај НОК за високо образовање са осталим нивоима образовања (са средњошколским). Што је невероватно?! Лопта је код Министарства просвете. С тога, Национални савет за високо образовање је дао све од себе да одради оно што им је надлежност. Ради се, али би могло брже. Изнео је да овај 6. и 7. степен никако не може да се спакује у Болоњу, то само може унатрашке да испадне, нешто несхватљиво. Као добар пример поштовања Закона о високом образовању, навео је специјалисте из геодезије/грађевинарства који без икаквих проблема имају систематизацију/имају могућност да стекну звање млађи саветник, виши, самостални саветник што доноси одговарајући коефицијент. Значи, ако је просвећена управа ето што се тиче ове области,  тамо функционише, онда је то знак да ће и други специјалисти имати могућност. Висока грађевинска школа је издејствовала да њихови специјалисти добију у Инжењерској комори право на лиценцу која је виша од оних са основним студијама. Дао нам је препоруку да се региструјемо као удружење и обећао сву помоћ од стране КАССС-а, јер сматрају да нису завршили посао и да треба заједничким снагама то привести крају. Господин Миливојчевић сматра да је овакав састанак требао да се деси бар пре 4 године, али је истакао да је добро што се састанак ипак десио. Ето грађевинци су донекле успели и то нека служи као пример за даље деловање. Позвао је министарство просвете да убрза процедуру, одобравање/доношење новог НОК-а.

Директорка Високе грађевинске школе из Београда је изјавила, да без мастер звања у инжењерској комори не може да се разговара о лиценцама, значи веома су лобирали да би се у последњим измена Закона о високом образовању, убаце мастер струковне студије. Велики проблем су стручне организације, које се просто противе омогућавању добијања лиценце специјалистима као другостепеним студијама. Струковним мастерима је према последњим договорима, омогућена лиценца за пројектовање без ограничења, равноправно са факултетским мастером.

Саветница министра Мирјана Бојанић је изјавила да се НОК не може добити слепљивањем предуниверзитетског и универзитетског оквира јер НОК овакав-какав је замишљен, са 8 главних нивоа и много поднивоа, не ваља као такав и показало се као и у другим земљама ЕУ, да НОК треба да је што једноставнији, јединственији. НОК мора препознати данашње дипломе и оне из ранијег периода. НОК је доста далеко од тога да буде готов, али он ће дати тада неки одговор. Један од одговора који смо помињали јесте тумачење које је дато од стране Мин. просвете, а подржано Националним саветом за високо образовање, пре неколико година око тог тумачења нових диплома  и морамо бити свесни да нико и никада неће смети да изјави такву једну тврдњу, без да се претходно донесе НОК, да ли је 6. 1,  7. 1, 7. 2 што су потпуно легитимни начини степеновања по класификацији које су донете деведесетих и које су важиле све до новог Закона о високом образовању. Акти систематизација се доносе у свакој установи, у акту о систематизацији одговорност се сноси у складу са Законом и то је нешто што се доноси на основу диплома које поседују запослени или требају да их поседују будући запослени. Свака установа подразумева да су људи стекли дипломе у различитим системима образовања и писаће опис да им нпр. треба неко ко је стекао диплому до доношења новог Закона 2005. године и онда ће следити опис да им треба први или други степен студија високог образовања по новом Закону од 2005. године. С обзиром да је тренутно у току успостављање, проширивање комисија за НОК у Министарству просвете, који се мора референцирати са ЕУ НОК-а, да би наше дипломе могле да буду препознате, када наш НОК буде референциран са ЕУ, што неће бити пре 2016. године. Значи није ствар простог преписивања једног система у други. Чињеница је то да наш јавни сектор није баш најбоље упознат, не желећи да брани колеге из сектора здравља или из било ког другог, поприлична је забуна са дипломама јер ни сврха ових диплома не изгледа увек једнака како је изгледала некада у старом систему. Уз сву жељу да се брзо уреде ствари, Мин. не може ићи великом брзином и изразила је жаљење...То су животни проблеми. Њено мишљење је да је тешко да српски НОК тешко да може имати 8 нивоа и да није добро оволико поднивоа. Словенци су то решили тиме што имају 10 нивоа али су избегли поднивое. У њиховом НОК-у су уважене и некадашње магистарске дипломе и докторске некадашње и данашње мастер студије. Мисли да се искуства из региона и сличних образовних система  морају узети у обзир, сада када буду спајали и стварали јединствен НОК. Што се тиче Правилника о врсти образовања у образовним и васпитним установама, ти Правилници се допуњују на основу курикулума високог образовања, Завод за унапређење образовања располаже са свим курикулумима и старих и нових система када гледа и узима и пореди планове и програме у предуниверзитетском образовању и пореди курикулуме високог образовања, да ли струковног или академског и покушава да нађе ко је стручан да некога нечему научи.
То се ради врло прецизно и врло детаљно и то нису једном направљени правилници, ти правилници се стално морају ажурирати, а то је посао који је јако компликован. Ако смо гледали правилнике, видели смо да се они се стално допуњују неким новим дипломама у складу са програмима који се појаве као акредитовани. Значи, у програмима и у правилницима могу да буду само они који поседују акредитацију за коју је одговорна Комисија за акредитацију. Што се тиче тога да су само у Правилнику за средње стручне школе нпр. у области текстилства, уврштена нека звања специјалиста, тако је а то је зато што нема мастер студената из тих области. Што се тиче комисије за израду НОК-а, саветница предлаже да именујемо једног представника који ће бити придодат стручном тиму и самим тим бити директан сведок како се на томе ради, а исто тако ћемо бити позвани да будемо присутни на састанцима секторских већа када буду обухваћени послодавци, јер послодавци су ти који ће одлучити да ли нам требају одређене квалификације или не.

Одговором саветнице министра просвете у погледу онемогућености бројним струк. специјалистима да буду предавачи теоријске наставе у основним и средњим школама, нисмо задовољни. Из одговора се не види жеља за унапређењем и превазилажењем проблема. Поменут је начин одабира звања која ће бити уврштена у неки Правилник. Сматрамо да и поред анализе курикулума (студијског програма) има доста грешака, јер једноставно поједина звања која у курикулумима имају довољне компетенције да врше наставу, и даље нису убачена у Правилнике, као што су: специјалиста струковни ликовни уметник, специјалиста струк. инж. електротехнике, специјалиста стру. информатичар и многи други. Сматрамо да су компетенције појединих струковних специјалиста довољне за вршење наставе из одређених, поготово дефицитарних области (ликовне, музичке културе, физике, математике, информатике...) Поготово, знајући да су начињени преседани у Правилницима у погледу предмета Информатика и вршење наставе Енглеског језика у основној школи. Значи, преседани су могући само у неким областима, али у дефицитарним и даље нису! Предложено је Министарству да се у дефицитарним областима, Правилници бар мало начине флексибилним како би директорима школа олакшали одабир и попуну упражњених радних места.

Представник Министарства здравља је опет поменуо неке чињенице које се тичу Министарства просвете и изнео да је Министарство расположено за сарадњу и да се нормативи морају усагласити са Законом о високом образовању.

Представница Министарства рада је изнела такође сличан став, и поменула да је опет све на Министарству просвете јер они од њих добијају директиве када је реч о овако неким стварима. Значи, да је Мин. расположено за сарању и поменуто је да је Закон о државним службеницима усклађен са Законом о високом образовању и да је то један од доказа да Мин. рада поштује донети Закон. Проблем су систематизације у неким јавним и приватним установама, различито тумачење Закона о високом образовању и погрешном степеновању. А ту је грешка, односно остављен је простор послодавцима да тумаче Закон како желе.

Закључак састанка:

Добили смо велику подршку од Националног савета за високо образовање, Комисије за акредитацију и проверу квалитета и КАССС-а, са којима су чланови Радне групе у контакту. У плану је тресна сарадња са овим телима убудуће. Нису донети конкретни потези на састанку, већ је договорен хитан састанак/пријем у Министарству просвете крајем ове или почетком наредне године. Планирано је да састанку присуствују министар др Срђан Вербић, саветница министа, државни секретар, сектор за високо образовање, председница КАССС-а и до пет представника Радне групе специјалиста. Захтев за сазивање састанка је упућен пре неколико дана. На овом састанку би требали да се усвоје конкретни кораци за побољшање статуса струковних специјалиста. Предлози су они које смо усвојили на првој Конференцији специјалиста:

1) Да се и струковне специјалистичке студије, као студије другог степена, у складу са Законским прописима финансирају из буџета, односно да се одреде буџетска места и за студенте струковних специјалистичких студија;

2) Да се струковним специјалистима омогући упис друге године струковног мастера из специјализиране области, како би стекли још неопходних 60 есп бодова или да се диплома специјалисте изједначи са дипломом струковног мастера;

3) Да сви Правилници о стручним спремама запослених у образовању буду усклађени са Законима и да струковним специјалистима буде омогућено да буду предавачи теоријских и појединих општих предмета у гимназијама, средњим стручним и основним школама;

4) Да се у складу са Законима, омогући специјалистима из техничке области право на полагање/стицање лиценце;

5) Да се кроз систематизацију препознају струковне специјалистичке студије на сва три нивоа здравствене заштите;

6) Да се подзаконски акти у органима управе (републичким, покрајинским, локалним)  ускладе са Законом о високом образовању и Законом о државним службеницима.

За члана Комисије за израду НОК-а из редова Радне групе струковних специјалиста је именована Славица Ђорђевић.

Што се тиче струковног мастера, предлог КАССС-а је да се студентима који су завршили струковне специјалистичке студије, омогући директан упис у другу годину мастер студија уз признавање испита са специјализације, која ће се уважавати као прва година мастера под условом да се уписује иста (специјализирана) област.

Reportaža sa sastanka održanog 11.12. u Palati Srbija

Na linku ispod možete videti reportažu sa sastanka Radne grupe strukovnih specijalista i predstavnika Ministarstva prosvete, Nac. saveta za visoko obrazovanje, Komisije za akreditaciju, Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada i zapošljavanja, Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, Kancelarije ombudsmana. U sali su bili prisutni i predstavnici skoro svih Visokih strukovnih škola.

http://youtu.be/pW75k3lJUuM

Gostovanje koleginice Slavice Đorđević (članice Radne grupe strukovnih specijalista iz medicinske oblasti) u Jutarnjem programu KCN televizije.

Gostovanje predstavlja najavu sastanka koji je održan 11.12. u Palati Srbija. Izveštaj i reportaža sa sastanka slede uskoro. Snimak možete pogledati na linku ispod

https://www.youtube.com/watch?v=BwbOf3ZBvTw

Радна група струковних специјалиста НЕЗАВИСНОГ СИНДИКАТА ПОЛИЦИЈЕ

http://nsp-policija.org.rs/specijalisticke-strukovne-studije/

Садржај поруке: 

Specijalističke strukovne studije Forenzika iz forenzičke fizičke hemije i menadžmenta forenzike na Fakultetu za fizičku hemiju i Fakultetu bezbednosti

Specijalističke strukovne studije (studijski program) Forenzika su uređene Statutom Fakulteta za fizičku hemiju i Statutom Fakulteta bezbednosti kao zajedničke strukovne studije sa dva modula: 1. modul studija koji se ostvaruje na Fakultetu za fizičku hemiju i 2. modul koji se ostvaruje na Fakultetu bezbednosti.

Specijalističke strukovne studije Forenzika imaju za cilj osposobljavanje kadrova za obavljanje specijalitičkih poslova i zadataka u službama i institucijama bezbednosti i zaštite iz oblasti forenzičke fizičke hemije i menadžmenta u oblasti forenzike.

Po završetku specijalističkih strukovnih studija Forenzika stiče se zvanje Specijalista strukovnih studija Forenzika. Dodatak, odnosno opis diplome sadrži navode o završenim modulima i predmetima modula, kao i zvanje u skladu sa izabranim modulom.

...

.....

Поштовани,
зашто у полицији не могу специјалисти струковних студија да напредују до највиших звања као и у другим државним органима у Србији?
Зашто ће нпр. дипл. менаџер моћи да буде пуковник у полицији а нпр. специалиста струковни форензичар неће моћи? У чему је проблем?
Златомир Росић, радна група струковних специјалиста.

*******

zoran каже:

3. децембар 2014. у 20:16

Tu se radi o cistoj diskriminaciji pol. sluzbenika koji imaju zavrsene specijalisticke strukovne studije, u odnosu na pol .sluzbenike koji imaju zavrsene osnovne akademske studije. Da bi svima bilo jasnije od 2005. godine ne postoji 6 i 7 stepen strucne spreme vec su uvedeni 1,2 i 3 stepen Visokog obrazovanja. Strukovni specijalisti spadaju u 2 stepen tj. u vecem su rangu u odnosu na lica koja zavrse fakultet u trajanju od cetiri godine jer su oni 1.stepen, dok je najvisi 3 stepen- doktorat. MUP time krsi zakon o visokom obrazovanju i zakon o drzavnim sluzbenicima jer od 2005. godine nije uskladio svoja podzakonska akta sa tim zakonima i pokusava da izjednaci osnovne akademske studije, koje su 1. stepen i specijalisticke strukovne studije koje su 2., visi stepen obrazovanja jer se radi o postdiplomskim studijama. Tako u novom Zakonu o unutrasnjim poslovima predvidjaju da specijalisticke strukovne studije maksimalno marginalizuju tako sto ce npr. pol.sluzbenik koji ima zavrsene te studije moci da napreduje u Policijskoj stanici najvise do ranga pom. komandira. MUP treba da predvidi u zakonu da je za radno mesto potrebno imati 1, 2 ili 3 stepen obrazovanja a ne da to bude uslovljeno bodovima koji ne bi smeli da budu uslov za radno mesto.

03. фебруар 2015. 13.29

NAJNOVIIJI PREDLOG ZAKONA O POLICIJI, SA SAJTA NEZAVISNOG SINDIKATA POLICIJE, POVUCENI SU RANIJI PREDLOZI ZA RUKOVODECA RADNA MESTA GDE JE STAJALO 300 ESPB BODOVA / MASTER STUDIJE>
Члан 24.

Руководилац организационе јединице из става 1. овог члана може бити полицијски службеник који:
1) има стечено високо образовање са најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, или специјалистичким студијама на факултету, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању,

http://www.mup.gov.rs/cms_cir/sadrzaj.nsf/Prednacrt_ZOP.h

Ostalo je jos samo insistirati da se 
"стечено високо образовање са најмање 240 ЕСПБ, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, или специјалистичким студијама на факултету, у складу са прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању,"
zameni sa
"stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu"
 ili još bolje sa 

 "stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, 

specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na 

osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine"

Учесници у припреми преднацрта Закона о полицији коментаре могу доставити на електронску пошту: zakon.komentari@mup.gov.rs

Образац коментара

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI

Dana 08.12.2014.godine, usvojene su izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. 
http://www.parlament.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2014/4326-14.pdf

Sada čekamo Inzenjersku komoru Srbije da se oglasi i da u red odgovornih projektanata uvrsti lica sa završenim master strukovnim studijama.
Takodje, čekamo izmene Zakona o zaposlenima u lokalnim samoupravama, kako bismo mi, lica sa završenim specijalistickim strukovnim studijama ostvarili svoja prava, koja nam se uskraćuju zbog raznih neusaglašenosti već četiri godine... Borba sa vetrenjačama se nastavlja...

Члан 36

Главни урбаниста може бити лице са стеченим високим образовањем, 

односно смером на академским студијама другог степена (дипломске академске 

студије-мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне 

студије), односно на основним академским студијама у трајању од најмање пет 

година у области архитектуре и одговарајућом лиценцом издатом у складу са 

овим законом и најмање десет година радног искуства у области урбанистичког 

планирања и архитектуре.

Члан 73.

У члану 128. став 1. речи у загради: „дипломске академске студије- мастер, специјалистичке академске студије” замењују се речима: „мастер  академских студија, мастер струковних студија, специјалистичке академске  студије”, а после речи: „за пројектовање” тачка се замењује запетом и додају  речи: „издатом у складу са овим законом”. 

Члан 105.

..

Досадашњи став 7. који постаје став 10, мења се и гласи:

„Послове грађевинског инспектора може да обавља лице са стеченим  високим образовањем одговарајуће струке односно смера на студијама другог  степена грађевинарства (мастер академских студија, мастер струковних  студија, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије)  односно дипломирани инжењер грађевинарства, или лице са стеченим високим  образовањем одговарајуће струке односно смера на студијама другог степена  архитектуре (мастер академских студија, мастер струковних студија,  специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије),  односно дипломирани инжењер архитектуре, који има најмање три године  радног искуства у струци и положен стручни испит и који испуњава и друге  услове прописане законом.”

Састанак представника Радне групе струковних специјалиста Србије и надлежних представника институција Републике Србије 11.12.2014

Састанак у Палати „Србија” 

Обавештавамо вас да ће се у четвртак 11. децембра 2014. године са почетком у 14 часова, одржати састанак представника Радне групе струковних специјалиста Србије и надлежних представника институција Републике Србије у великој сали Палате “Србија”. Очекује се присуство председнице Конференције академија струковних студија Србије др Ружице Станковић, проф, председника Студентске конференције академија струковних студија Србије гдин-а Небојше Андрејевића, чланова Радне групе струковних специјалиста Србије (представника по областима), представника Министарства просвете, Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, Комисије за акредитацију и проверу квалитета, Националног савета за високо образовање, Завода за унапређење васпитања и образовања, Канцеларије за људска права Владе Републике Србије.

Предложен је следећи дневни ред:
1. Представљање, упознавање учесника, поздравна реч
2. Презентовање искустава струковних специјалиста из праксе са акцентом на проблемима у негирању степена, неусклађености разних правилника и непоштовања Законом гарантованих права, дискриминацији у форми обраћања представника Радне групе
3. Обраћање представника институција и предлагање корака за решавање актуелне ситуације
4. Представљање стандарда за акредитацију мастер струковних студија и академија струковних студија (од стране Комисије за акредитацију)
5. Дискусија
6. Разно

Радна група струковних специјалиста Србије
Радна група је формирана на Конференцији струковних специјалиста Србије одржаној у новембру месецу 2014. године. Радну групу чине представници/специјалисти из различитих области (просветне, медицинске, економске, техничко-технолошке и грађевинске). Чланови поменуте групе представљају Иницијативни одбор за формирање Удружења струковних специјалиста Србије.

NACIONALNI OKVIR KVALIFIKACIJA SRBIJE NOKS - NSVO, septembar 2013.

Na 76 sednici NSVO-a održanoj 28.oktobra 2013 " НСВО је прихватио текст новог, модификованог предлога Националног оквира квалификација." !!!! 

Opet se tu prihvata neki predlog bez daljih pravnih koraka !

UVOD

Predlog Nacionalnog okvira kvalifikacija Srbije za visoko obrazovanje (u daljem tekstu: NOKS) usvojio je  Nacionalni savet za visoko obrazovanje 23. aprila 2010. godine. Predlog je obuhvatao sve kvalifikacije u sistemu visokog obrazovanja Republike Srbije, a u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju (u daljem tekstu: ZVO, "Službeni glasnik RS", broj 76/05 od 30. avgusta 2005. godine), Autentičnim tumačenjem Narodne skupštine Republike Srbije (Službeni glasnik RS", broj 100/07),  Pravilnikom o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa ("Službeni glasnik RS", broj 106/06 od 24. novembra 2006. godine), kao i dokumentima koji definišu evropski obrazovni prostor. Predlog je formiran imajući u vidu i zakonska i podzakonska akta koja definišu radne odnose i naučnoistraživački rad u Republici Srbiji, a uzimajući u obzir i prethodne sisteme obrazovanja u Srbiji.

Predlog NOKS dat u ovom dokumentu usvojio je Nacionali savet za visoko obrazovanje ........ Predlog je zasnovan na Izmenama i dopunama ZVO usvojenim u međuvremenu ("Službeni glasnik RS", broj 44/10 i broj ....), kao i na Strategiji razvoja obrazovanja Republike Srbije do 2020. godine.

NOKS ima kao krajnji cilj uklapanje studenata u tržište rada, pripremu za život kao aktivnih građana u demokratskom društvu, lično usavršavanje tokom celog života, kao i razvoj i održavanje široko zasnovane kvalitetne baze znanja celog društva. NOKS definiše šta student treba zna, šta da razume i šta je u stanju da uradi na osnovu kvalifikacije koju je stekao, odnosno NOKS definiše koji se ishodi učenja očekuju od svake kvalifikacije. NOKS takođe pokazuje međusobni odnos kvalifikacija u sistemu obrazovanja, odnosno prohodnost između kvalifikacija.

NOKS definiše samo opšte ishode učenja. Osim tih ishoda, svaki specifični studijski program u okviru sistema visokog obrazovanja mora da zadovolji i posebne zahteve u pogledu obima znanja, veština i kompetencija koje su primerene konkretnoj oblasti, odnosno obrazovno-naučnom polju.

NOKS igra važnu ulogu u obezbeđivanju kvaliteta na svim stepenima obrazovanja, kao i u

razvoju studijskih programa visokoškolskih ustanova. NOKS olakšava priznavanje kvalifikacija i mobilnost u okviru zemlje, kao i između drugih zemalja evropskog obrazovnog prostora, ali i šire. NOKS je značajan za studente, njihove roditelje, poslodavce, nastavnike i sve ostale učesnike u visokom obrazovanju.

NOKS obezbeđuje kompatibilnost sa evropskim obrazovnim prostorom (European Higher

Education Area, EHEA), u kome okviri kvalifikacija postoje na dva nivoa. Krovni okvir kvalifikacija (overarching framework) za evropski obrazovni prostor usvojen je 2005. godine. Očekuje se da će do 2012. godine sve zemlje potpisnice Bolonjske deklaracije usvojiti svoje nacionalne okvire kvalifikacija koji su u skladu sa krovnim okvirom kvalifikacija. Osim kompatibilnosti sa EHEA okvirom kvalifikacija, NOKS obezbeđuje i kompatibilnost sa evropskom okvirom kvalifikacija za obrazovanje tokom čitavog života (European Qualifications Framework for Lifelong Learning, EQF) koji je Evropska Unija usvojila aprila 2008. godine. EQF obuhvata sve nivoe obrazovanja (osnovno, srednje i visoko), a važi za sve države članice Evropske Unije, zemlje kandidate za članstvo i sve zemlje evropskog ekonomskog prostora. Između okvira kvalifikacija EHEA i EQF nema suštinskih razlika, već su razlike prvenstveno u formulacijama.

NOKS je prikazan i na slici 1, a obuhvata akademske i strukovne studije sva tri stepena prema članu 25. ZVO. Za svaki vid studija i svaki stepen definisani su očekivani ishodi učenja. U skladu sa članom 29. ZVO, NOKS definiše odgovarajući broj ESPB bodova. Za svaki stepen kvalifikacija NOKS definiše potrebnu predspremu, kao i prohodnost prema narednom stepenu. Kompatibilnost sa EHEA i EQF okvirima kvalifikacija je takođe navedena. Kompatibilnost NOKS-a sa krovnim okvirom kvalifikacija EHEA treba da bude sertifikovana u odgovarajućoj proceduri, posle čega će svi dodaci diploma u sistemu visokog obrazovanja u Srbiji morati da sadrže i naznaku odgovarajućeg stepena kvalifikacija prema tabeli 1. Kompatibilnost diploma iz prethodnih sistema obrazovanja u Srbiji sa NOKS-om definisana je slikom 2.

Savet za nacionalni okvir kvalifikacija

Nacionalni savet za visoko obrazovanje predlaže formiranje posebnog Saveta za nacionalni okvir kvalifikacija u visokom obrazovanju, čija bi uloga bila unapređenje sistema kvalifikacija, kao i odobravanje i svrstavanje kvalifikacija u Okvir kvalifikacija.  Aktom o osnivanju utvrđuju se bliži sastav, broj članova, način rada i donošenja odluka i druga pitanja od značaja za rad  Saveta.

Konkretne nadležnosti Saveta mogu da budu, između ostalog:

- donošenje odluka o svrstavanju kvalifikacija u NOKS;

- donošenje odluka o usklađivanju postojećih kvalifikacija sa NOKS;

- predlaganje nadležnim institucijama razvoj i unapređenje sistema kvalifikacija;

- praćenje razvoja i primene NOKS kao celine;

- odlučuje o definisanju sektora;

- donosi akt o obazovanju Sektorskih komisija;

- odlučuje o definisanju podsektora, oblasti i podoblasti na predlog Sektorskih komisija;

- podnosi izveštaj o svom radu Vladi Republike Srbije.

Sektori kvalifikacija

Sektori kvalifikacija su:

1) obrazovanje i vaspitanje;

2) humanističke nauke i umetnost;

3) prirodne nauke;

4) društvene nauke;

5) inženjerstvo i proizvodne tehnologije

6) građevinarstvo i uređenje prostora

7) ekonomija i pravo;

8) poljoprivreda, prehrambena industrija i veterina;

9) zdravstvo i socijalna zaštita;

10) turizam, trgovina i ugostiteljstvo;

11) saobraćaj i komunikacije;

12) usluge;

13) interdisciplinarna područja;

14) rudarstvo, metalurgija i hemijska industrija;

15) informacione tehnologije.

Sektori sadrže podsektore, oblasti i podoblasti.

Sektorske komisije

Sektorske komisije se biraju na posebno utvrđen način. One:

- analiziraju stanje i tendencije na tržištu rada;

- predlažu kvalifikacije za oblast visokog obrazovanja;

- identifikuju potrebe za tipovima kvalifikacija u skladu sa potrebama tržišta rada i društva u celini;

- daju osnovni profil/opis kvalifikacija, itd.

  

ISHODI UČENJA

Kratki ciklus osnovnih studija (90 – 150 ESPB)

·         Znanje i razumevanje

širina: pokazao osnovno znanje i razumevanje u oblasti studiranja koje se zasniva na prethodnom obrazovanju i koje osposobljava za korišćenje stručne literature;

vrsta: takvo znanje i razumevanje sadrži tehničke aspekte kao  osnovu za rad i lično usavršavanje i daje teorijsku osnovu za nastavak studija do kompletiranja prvog nivoa;     

·         Primena znanja i razumevanja

opseg: u stanju je da primeni svoje znanje i razumevanje u celokupnoj oblasti studiranja i da sprovodi profesionalne i tehničke aktivnosti pod rukovodstvom;

selektivnost: u stanju je da ispravno daje odgovore na precizno definisane konkretne probleme planiranja, projektovanja i upravljanja (MENADžMENTA);     

·         Sposobnost zaključivanja

kontekst: ima sposobnost da prepozna i koristi podatke da bi odredio odgovor na probleme u širokom opsegu različitih konteksta;

uvid: pokazuje individualiziran opšti pogled na svet ispoljavajući solidarnost sa okolinom;       

·         Komunikacija

u stanju je da u pogledu svog razumevanja, osposobljenosti i aktivnosti  komunicira sa saradnicima, nadređenima i klijentima;     

·         Sposobnost daljeg učenja

ima sposobnost da nastavi studije sa izvesnim stepenom autonomije.

Osnovne akademske studije  (180 ESPB)

·         Znanje i razumevanje

širina: pokazao znanje u oblasti studiranja koje se zasniva na prethodnom obrazovanju i koje je na nivou koji omogućava kritičko razmevanje ključnih teorija, principa i metoda; 

vrsta: uz korišćenje stručne literature on može da obuhvati i one aspekte koji predstavljaju tekuća vrhunska dostignuća u njegovom polju studiranja;

·         Primena znanja i razumevanja

opseg: u stanju je da primeni svoje znanje i razumevanje na način koji garantuje profesionalni pristup poslu ili zvanju; 

selektivnost: ima sposobnosti koje se tipično pokazuju smišljanjem i odbranom argumenata i rešavanjem konkretnih specifičnih problema unutar oblasti studiranja;

·         Sposobnost zaključivanja

kontekst: ima sposobnost da prikuplja, izabere i tumači potrebne podatke;

uvid: ima sposobnost donošenja sudova o relevantnim društvenim, naučnim ili etičkim pitanjima, isšonjavajući solidarnost sa drugima;

·         Komunikacija

u stanju je da o svom radu i rezultatima rada obaveštava stručnu i širu javnost;

·         Sposobnost daljeg učenja

razvio sposobnosti koje su neophodne za konsolidaciju znanja, kao i za  nastavak studija sa visokim stepenom samostalnosti.

Osnovne strukovne studije  (180 ESPB)

·         Znanje i razumevanje

širina: pokazao znanje u oblasti studiranja koje se zasniva na prethodnom obrazovanju i koje je na nivou koji omogućava kritičko razumevanje ključnih principa i metoda i savladavanje odgovarajuće prakse; 

vrsta: uz korišćenje stručne literature može da obuhvati i one aspekte koji predstavljju vrhunska dostignuća savremene prakse  u njegovom polju studiranja;

·         Primena znanja i razumevanja

opseg: u stanju je da primeni svoje znanje i razumevanje na način koji garantuje profesionalni pristup poslu ili zvanju u oblasti svoje struke; 

selektivnost: ima sposobnosti koje se tipično demonstriraju smišljanjem i odbranom argumenata i rešavanjem praktičnih problema unutar svoje struke;

·         Sposobnost zaključivanja 

kontekst: ima sposobnost da prikuplja, izabere i tumači potrebne podatke;

uvid: ima sposobnost donošenja sudova o problemima iz struke, u skladu sa relevantnim društvenim, naučnim ili etičkim principima;

·         Komunikacija

u stanju je da o svom radu i rezultatima rada obaveštava stručnu i širu javnost;

·         Sposobnost daljeg učenja

poseduje sposobnosti da nastavi studije kroz celoživotno učenje sa visokim stepenom autonomije.

Diplomske akademske studije (240 ESPB)

·         Znanje i razumevanje

širina: pokazao znanje i razumevanje teorije, koncepata i metoda koji se odnose na oblast studiranja;

vrsta: poseduje detaljno poznavanje savremenih dostignuća  u jednoj ili više specijalizovanih oblasti;

·         Primena znanja i razumevanja

opseg: njegovo znanje sadrži skup specilaizovanih veština i alata koji omogućavaju  rešavanje složenih  profesionalnih  zadataka; 

selektivnost:  donosi adekvatne sudove u kompleksnim zadacima planiranja, projektovanja i upravljanja u vezi sa proizvodnjom,  uslugama, operacijama i procesima;  

·         Sposobnost zaključivanja

kontekst: ima sposobnost pravilnog vođenja složenih zadataka u praksi, kao i sposobnost odgovornog donošenja  profesionalnih odluka;

uvid: ima izgrađen pogled na svet i sposobnost donošenja sudova o relevantnim društvenim, naučnim ili etičkim pitanjima, ispoljavajući solidarnost sa drugima;

·         Komunikacija

u stanju je da efektivno i kvalifikovano komunicira u praksi, kao i da rukovodi složenim i heterogenim grupama;

·         Sposobnost daljeg učenja

osposobljen je  da uči u promenljivim i nedovoljno poznatim kontekstima, kao i da organizuje učenje na nezavistan, profesionalan i etički način. 

Specijalističke strukovne studije (240 ESPB)

·         Znanje i razumevanje

širina: pokazao produbljeno znanje, razumevanje i stručne veštine u odabranim užim oblastima specijalizacije koje se zasniva na znanju i veštinama stečenim na osnovnim strukovnim studijama kao vid posebne pripreme i odgovarajuće je za uspešan rad u oblasti specijalizacije;

vrsta:  uočava granice postojećih znanja, kao i izvore novih saznanja, uknjučujući integraciju koncepata u datoj oblasti;

·         Primena znanja i razumevanja

opseg: u stanju da primeni produbljeno znanje, razumevanje i veštine za uspešno rešavanje složenih problema u delimično novom ili nepoznatom okruženju u užoj oblasti studija;

selektivnost: ima sposobnosti koje se tipično demonstriraju smišljanjem i odbranom argumenata i rešavanjem praktičnih problema u okviru planiranja, projektovanja i upravljanja unutar oblasti specijalizacije;

·         Sposobnost zaključivanja

kontekst:  stekao znanja i veštine potrebne za timski rad pri rešavanju složenih problema iz oblasti specijalizacije u različitim kontekstima sa sposobnošću da integriše stečena znanja i veštine;

uvid: ispoljava personalizovan, lični pogled na svet i daje na osnovu dostupnih informacija moguće zaključke koji istovremeno sadrže promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom njihovog znanja i sudova;

·         Komunikacija

 u stanju je da na jasan i nedvosmislen način prenese svoje zaključke, znanje i postupak zaključivanja stručnoj i široj i da preuzme značajnu odgovornost za rad drugih u oblasti specijalizacije;

·         Sposobnost daljeg učenja

u stanju da efikasno prati i usvaja novine u oblasti specijalizacije.

Master - akademske studije (300 ESPB)

·         Znanje i razumevanje

širina: pokazao znanje i sistematsko razumevanje u oblasti studiranja, koje upotpunjuje i proširuje i/ili utvrđuje znanje stečeno na osnovnim akademskim studijama;

vrsta: stečeno znanje predstavlja osnovu za razvijanje kritičkog mišljenja i primenu u okviru profesionalne delatnosti ili istraživanja;

·         Primena znanja i razumevanja

opseg: u stanju da primeni znanje i razumevanje, kao i sposobnosti za rešavanje problema,  u novom ili nepoznatom okruženju u okviru širih ili multidisciplinarnih konteksta vezanih za obrazovno-umetničko polje studija;

selektivnost: u stanju je da napravi izbor između kompleksnih metoda i da razvija nova umeća, uključujući najsavremenija dostignuća u oblasti;  

·         Sposobnost zaključivanja

kontekst: ima sposobnost da integriše znanje i pristupa složenim problemima  formulišući svoje sudove  na osnovu nepotpunih i ograničenih podataka;

uvid: ima sposobnost promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom svojih znanja i sudova i zauzimanja kritičkog stava prema njima;

·         Komunikacija

u stanju da na jasan i nedvosmislen način prenese znanje, zaključke  i način zaključivanja stručnoj i široj javnosti i da diskutuje probleme i njihova rešenja na naučnom nivou;

·         Sposobnost daljeg učenja

poseduje sposobnost da nastavi studije i/ili profesionalni razvoj na način koji će samostalno izabrati.

Master  - strukovne studije (300 ESPB)

·         Znanje i razumevanje

širina: pokazao znanje i razumevanje u oblasti studiranja, koje upotpunjuje i utvrđuje znanje stečeno na osnovnim strukovnim studijama,

vrsta:  stečeno znanje predstavlja osnovu za celovito sagledavanje svoje profesije i kreativno obavljanje složenih poslova u praksi;

·         Primena znanja i razumevanja

opseg: u stanju da primeni znanje i sposobnosti za rešavanje složenih problema  u novom ili nepoznatom okruženju u okviru svoje profesije;

selektivnost : ima sposobnost promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom svojih znanja i sudova i zauzimanja kritičkog stava prema njima;

·         Sposobnost zaključivanja

kontekst: ima sposobnost da integriše znanje i pristupa složenim problemima  iz svoje profesije formulišući svoje sudove i akcije  na osnovu nepotpunih i ograničenih podataka,

uvid:  ima sposobnost promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom svojih znanja i sudova i zauzimanja kritičkog stava prema njima;

·         Komunikacija

u stanju da na jasan i nedvosmislen način prenese znanje, zaključke  i način zaključivanja stručnoj i široj javnosti, kao i da diskutuje informacije, ideje, probleme i njihova rešenja u okviru svoje profesije i šire;

·         Sposobnost daljeg učenja

poseduju sposobnost da se dalje usavršava u svojoj profesiji i produbi stečeno znanje.

Specijalističke akademske studije  (360 ESPB)

·         Znanje i razumevanje

širina: pokazao produbljeno znanje, razumevanje i sposobnosti u odabranim užim naučnim i umetničkim oblastima specijalizacije, zasnovano na znanju i veštinama stečenim na master akademskim studijama, koje omogućavaju dalje istraživanje;

vrsta: stekao preduslov za danje istraživanje, kao i vrhunsku profesionalnu aktivnost u struci; 

·         Primena znanja i razumevanja

opseg: u stanju da primeni stečeno produbljeno znanje, razumevanje i sposobnosti stečene tokom specijalističkih studija za uspešno sistemsko rešavanje složenih problema u novom ili nepoznatom okruženju, u užim naučnim i umetničkim oblastima studija;

selektivnost:  u stanju je razume apstraktne probleme koji zahtevaju ekspanѕiju ili redefiniciju postojećeg proceduralnog znanja;

·         Sposobnost zaključivanja

kontekst:  ima povećanu sposobnost da poveže stečena znanja i rešava složene probleme, da rasuđuje i da na osnovu dostupnih informacija donosi zaključke

uvid:  poseduje uvid u struku koji istovremeno sadrži promišljanja o društvenim i etičkim odgovornostima povezanim sa primenom znanja i sudova;

·         Komunikacija

u stanju da efikasno prati i usvaja novine i rezultate istraživanja u oblasti specijalizacije i da na jasan i nedvosmislen način prenese svoje zaključke, znanje i postupak zaključivanja stručnoj i široj javnosti;

·         Sposobnost daljeg učenja

 poseduje sposobnost da se dalje usavršava i učestvuje u rešavanju naučnoistraživačkih  problema u sklopu izrade doktorske disertacije

Doktorske studije

·         Znanje i razumevanje

širina:  pokazao mogućnost sistematske akvizicije i  razumevanja znanja iz oblasti studija uključujući najnovija dostignuća  i savladao veštine i metode istraživanja na tom polju;

vrsta:  ima mogućnost kreacije i interpretacije novih znanja kroz originalno istraživanje; 

·         Primena znanja i razumevanja

opseg: ovladao je širokim opsegom  metoda, tehnika i alata i/ili materijala, uz sposobnost samostalnog identifikovanja naučnih problema i tema i razvoja novih  metoda, tehnika i alata i/ili materijala;

selektivnost: pokazao sposobnost prilagođavanja procesa istraživanja kao odgovor na probleme koji zahtevaju ekspanziju i redefiniciju postojećeg znanja, uz neophodan stepen akademskog integriteta;

·         Sposobnost zaključivanja

kontekst: sposoban za kritičku analizu, procenu i sintezu novih i složenih ideja u kompleksnim i nepredljivim situacijama i rezličitim kontekstima;

uvid: originalnim istraživanjem i radom postigao ostvarenje koje proširuje granice znanja, koje je referenca na nacionalnom i međunarodnom nivou, i koje mu omogućava široko sagledavanje mesta i uloge naučnog rada;

·         Komunikacija

može da prenese stručna znanja i ideje kolegama, širokoj akademskoj zajednici i društvu u celini; sposoban je da diskutuje svoje nalaze i rezultate sa kolegama iz oblati istraživanja;

·         Sposobnost daljeg učenja

u stanju je da kritički sagledava šire implikacije primene znanja u određenim kontekstima, kao i da u akademskom i profesionalnom okruženju promoviše tehnološki, društveni ili kulturni napredak.

slika 1

slika2