недеља, 27. новембар 2016.

Одговор Министарства просвете поводом раније упућеног дописа у вези статуса струк. специјалиста у Нацрту НОКС-а

Поштоване колегинице, колеге и чланови Удружења, Објављујемо одговор Министарства просвете који је пристигао на адресу Удружења ССС. Удружење ће захтевати да од стране представника министарства добијемо доказ да се ово неће односити на струковне специјалисте који су завршили студије пре усвајања НОКС-а, односно и писмени доказ да су специјалисти у рангу струковног мастера (према НОКС-у).

среда, 16. новембар 2016.

KONKURS MINISTARSTVA PROSVETE ZA 200 SAVETNIKA

Poštovane kolege,ministarstvo prosvete je raspisalo konkurs za prijem u radni odnos 200 savetnika.Pravo da konkurišu imaju i strukovni specijalisti kao 2. stepen visokog obrazovanja.Konkurs sa uslovima  je objavljen i na sajtu ministarstva.Svako ko misli da ispunjava uslove može da konkuriše.
http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/09/%D0%9AONKURS-SAVETNICI-SPOLJNI-SARADNCI_finale.pdf

уторак, 01. новембар 2016.

Odgovor Ministarstva prosvete: U Prosveti Specijalisti strukovnih studija imaju koeficijent 17.32 (kao i VII/1)





KONTAKT FORMA KA MINISTARSTVU PROSVETE

Poštovane kolege,na sajtu ministarstva prosvete je objavljena kontakt adresa tipa brzih odgovora.Svako od zainteresiranih može da postavi pitanja vezana za aktuelne probleme.Konkretno u našem slučaju za visoko obrazovanje iz oblasti strukovnih studija.
Pišite i tražite odgovore,te kao i prethodni kolega objavite zvanične odgovore na ovom blogu.
Zamolio bi sve kolege koji nisu u stanju da se konstruktivno odnose prema problemima vezanim za strukovno obrazovanje,da ne objavljuju sve i svašta na ovom blogu.Takođe vulgarnosti ne priliče akademskim građanima u koje i mi spadamo.
drugarski pozdrav

среда, 26. октобар 2016.

STRUKOVNE MASTER STUDIJE

Poštovane kolege,konačno su u Službenom glasniku broj 86/2016 od 21.10.2016. objavljene izmene i dopune Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa koje je donio NSVO 25.06.2015.godine.Ovim je otvoren put da KAPK počne sa akreditacijom programa master strukovnih studija!Realno je očekivati da prvi programi budu akreditovani,te se počne sa upisom studenata početkom sledeće školske godine.
Ko je zainteresovan mogu mu poslati meilom kompletan tekst u PDF formatu,a isti se nalazi i na sajtu Službenog glasnika.
Moram napomenuti da je ovo i veliki uspeh Udruženja strukovnih specijalista,pošto smo preko članova NSVO iz redova profesora strukovnih studija izlobirali da se ovaj dokument konačno objavi od strane resornog Ministarstva i tako stupi na snagu.
Drugarski pozdrav svima

http://www.paragraf.rs/izmene_i_dopune/211016-pravilnik_o_izmenama_i_dopunama_pravilnika_o_standardima_i_postupku_za_akreditaciju_visokoskolskih_ustanova_i_studijskih_programa.html

уторак, 11. октобар 2016.

Одговор Удружења струковних специјалиста Србије на допис који смо добили од Сектора за развој високог образовања у вези Нацрта НОКС-а

Удружење је добило одговор на допис који је послат почетком августа месеца, као реакција на нацрт НОКС-а. Одговор смо добили тек пре неколико дана. Речено је да је одговор упућен 05.09. али се у међувремену "загубио" изгледа негде у министарству. Лобирањем смо успели да добијемо скенирани документ који садржи следеће:

Република Србија
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Број: 612-00-02249/2016-06
Датум: 05.09.2016.
Београд

УДРУЖЕЊЕ СТРУКОВНИХ СПЕЦИЈАЛИСТА СРБИЈЕ
Председник

Поводом Вашег дописа од 5. августа 2016. године, који сте упутили овом министарству у вези са корекцијом нацрта Националног оквира квалификација у Србији обавештавамо Вас о следећем:

Стручни тим за израду НОКС-а састављен је од представника високих школа струковних студија, а нацрт овог документа који је објављен на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја је усвојило и надлежно тело, односно Национални савет за високо образовање.

Министар
Младен Шарчевић


Удружење је упутило одговор Стручном тиму за израду НОКС-а, Сектору за развој високог образовања и поновни захтев за пријем на састанак са министром просвете.

Званичан став и одговор Удружења струковних специјалиста Србије на допис
број: 612-00-02249/2016-06

Поштовани,
            Обраћамо се представницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Комисији за израду Националног оквира квалификација.
Удружење, приликом састављања предлога Националног оквира квалификација Србије (у даљем тексту НОКС), нико није контактирао, нити затражио став, мишљење. Сходно томе, морали смо изразити став и стати у заштиту већ донетих закона, подзаконских аката и студената.
Удружење струковних специјалиста Србије се залаже за остваривање права свих специјалиста струковних студија, јер су до сада права специјалиста перманентно угрожавана. Као један од примера наводимо, неусаглашене Правилнике о стручним звањима у основним и средњим школама у којима специјалиста нема или нису равноправно заступљени, непостојање буџетских места итд. Предлог НОКС-а не прати образовне токове у другим Европским земљама и земљама чланицама Европске уније.

Као резултат консултација и сарадње са члановима Удружења струковних специјалиста Србије, а у циљу заштите законски стечених права, овом приликом обавештавамо чланове Комисије за израду Националног оквира квалификација Србије, да је на седници Националног савета за високо образовање, одржаној 14. септембра закључено да се начине измене тренутног нацрта у делу степеновања струковних специјалистичких студија. Конкретно, да се Закон о високом образовању мора испоштовати и на основу тога, све постдипломске студије (студије другог степена) буду сврстане у ниво 7 (мастер академске, мастер струковне, специјалистичке академске и струковне специјалистичке студије). Удружење се обратило Делегацији Европске Уније у Србији којој је репрезентовало проблем унижавања и кршења законских права струковних специјалиста. Усагласили смо ставове са надлежнима из Делегације, добили њихову подршку. Закључено је да Национални оквир квалификација мора бити усаглашен са европском регулативом/праксом, јер нашу државу ускоро очекује отварање поглавља у предприступним преговорима из области образовања.

Наш јасан и једини захтев, јесте поштовање закона ове земље и стога Удружење прелаже да струковне специјалистичке студије, буду сврштене у ниво 7.1 НОКС-а, а не да остану у нивоу 6.2 као што је раније предложено. Специјалистичке струковне студије су студије другог степена и спадају у постдипломске студије, те због тога не могу бити у рангу било којих основних студија.

Уколико институције и тела која су задужена за формирање Националног оквира квалификација Србије наставе да игноришу постојећа законска и подзаконска акта, праксу Европских земаља, Удружење ће бити приморано да затражи заштиту права и поштовање закона ове земље на домаћим и иностраним судовима. Подсећамо да Удружење представља и штити права више од 7000 свршених студената струковних специјалистичких студија.
Надамо се конкретнијој сарадњи у наредном периоду, званичној реакцији-одговору и већем залагању представника Министарства просвете у циљу заштите интереса студената струковних студија, као и закона Републике Србије. Исти допис ће бити упућен и кабинету министра.


С, поштовањем.                                        Председник Удружења струковних специјалиста Србије
                                                                                                .
                                                                                                                                              

субота, 01. октобар 2016.

POŠTOVANE KOLEGE,ovo sam dobio mejlom pod naslovom: "
Specijalisticke strukovne studije "Komunikacione tehnologije", FTN, upis 2016/17.
Pogledajte kako glasi meil i  sa čim se služe pojedini fakulteti koji imaju pored akademskih i strukovne studije. Ko je zainteresovan mogu mu proslediti meil pa da se raspita o ovome!


Univerzitet u Novom Sadu
Fakultet tehničkih nauka
www.nkt.uns.ac.rs


Specijalističke strukovne studije
K
OMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

Kako radi Internet, Wi-Fi (802.11), VoIP,
DSL, KDS, SIP, NGN, pristupne i javne mreže
MPLS, TCP/IP, GPS, 3G, DiffServ, 4G, VPN, PON 
PoE, optika, DWDM, Softswitch, MGCP, LTE, G.729, ...


▪ akreditovane studije II stepena (u rangu sa Master)
kompatibilne sa budućim MASTER STRUKOVNIM studijama
▪ traju 1 godinu
i vrede 60 ESPB
pravo na upis imaju studenti sa 180 ESPB bodova i više
mogu konkurisati i oni koji su završili Višu školu (prolaze kroz postupak vrednovanja studijskog programa)

▪ 5 izbornih predmeta, semestralni rad, stručna praksa, specijalistički rad
fakultativni kursevi "C++ programiranje" i "ЈАVA programiranje"

blok nastava u vidu dvodnevnih NKT kurseva
▪ termini nastave i ispita usklađuju
se sa studentima (moguće Online)
termini su prilagođeni i zaposlenima i putnicima

▪ literatura uključena u školarinu

omogućavaju dobijanje Licence IKS za Odgovorni izvođač radova (753)

konkurs od 01. septembra do 28. oktobra 2016.

dokumenta: nastavni plan, konkurs i drugo

Više o studijama i NKT kursevima:
www.nkt.uns.ac.rs
Za sve dodatne informacije slobodno nam se obratite:
+381 21 4
85-25-25
+381 21 4
85-25-26

понедељак, 26. септембар 2016.

Nacionalni okviri kvalifikacija regiona

U jednom trenutku svi se zapitamo da li je realno to što tražimo?

Kažu cena goriva u okruženju je ta, cena struje u okruženju je ta.. a da vidimo kako se kotiraju nacionalni okviri koji su potekli iz istog sistema obrazovanja?

Hrvatski kvalifikacijski okvir



* Razina 5 – ukupno radno opterećenje za stjecanje kvalifi kacije je minimalno 120 ECVET ili ECTS bodova, od kojih je najmanje 60 ECVET ili ECTS bodova na 6. ili višoj razini skupova ishoda učenja. Uvjet pristupanja: posjedovanje prethodne kvalifi kacije na razini 4.1 ili više.
• Razina 6 – ukupno radno opterećenje za stjecanje kvalifi kacije je minimalno 180 ECTS bodova, od kojih je najmanje 120 ECTS bodova na  6. ili višoj razini skupova ishoda učenja. Uvjet pristupanja: posjedovanje prethodne kvalifi kacije na razini 4.2 ili više, uz položene ispite obveznih predmeta državne mature.
Razina 7 – ukupno radno opterećenje za stjecanje kvalifi kacije je minimalno 60 ECTS bodova na 7. ili višoj razini skupova ishoda učenja. Ukupno radno opterećenje kvalifi kacije na razini 7., zajedno s prethodnom kvalifi kacijom na razini 6., koja je uvjet pristupanja, je minimalno 300 ECTS bodova, od kojih je najmanje 180 ECTS bodova na 6. ili višoj razini skupova ishoda učenja i najmanje 60 ECTS bodova na 7. ili višoj razini skupova ishoda učenja. Uvjet pristupanja: posjedovanje prethodne kvalifi kacije na razini 4.2 uz položene ispite obveznih predmeta državne mature ili posjedovanje prethodne kvalifi kacije na razini 6 ili više.

• Razina 8.1 – stjecanje kvalifi kacije uključuje najmanje jednu godinu znanstvenog ili umjetničkog istraživanja u ekvivalentu punog radnog vremena, čiji je rezultat barem jedan objavljen originalan rad s relevantnom međunarodnom recenzijom. Uvjet pristupanja: posjedovanje prethodne kvalifi kacije na razini 7.

Povezivanje HKO-a s QF-EHEA
Članak 17. 
(1) Razine HKO-a u ovom članku označavaju razine cjelovitih kvalifi kacija 
stečenih u sustavu visokog obrazovanja.
(2) Razine HKO-a iz stavka 1. ovoga članka povezuju se s razinama u QF-EHEA na 
sljedeći način:
• razina 5 u HKO-u povezuje se s podrazinom razine 1 u QF-EHEA;
• razina 6 u HKO-u povezuje se s razinom 1 u QF-EHEA;
• razina 7 u HKO-u povezuje se s razinom 2 u QF-EHEA;
• razina 8.1 u HKO-u povezuje se s razinom 2 u QF-EHEA;
• razina 8.2 u HKO-u povezuje se s razinom 3 u QF-EHEA.

Crnogorski okvir kvalifikacija

U nivo pet (V):
     - kvalifikacija višeg stručnog obrazovanja (120 kredita CSPK-a);
     - stručna kvalifikacija ili dio stručne kvalifikacije sa minimumom jednim kreditom CSPK-a.
Šesti nivo (VI)
     U nivo šest (VI):
     - kvalifikacija visokog obrazovanja (180 kredita CSPK-a);
     - stručna kvalifikacija ili dio stručne kvalifikacije sa minimumom jednim kreditom CSPK-a.
  Sedmi nivo (VII)
     U podnivo jedan (VII1):
     - kvalifikacija visokog obrazovanja (240, 180+60, 300, odnosno 360 kredita CSPK-a); i
     - stručna kvalifikacija ili dio stručne kvalifikacije sa minimumom jednim kreditom CSPK-a.
     U podnivo dva (VII2):
     - kvalifikacija visokog obrazovanja (180+120 ili 240+60 kredita CSPK-a);
     - stručna kvalifikacija ili dio stručne kvalifikacije sa minimumom jednim kreditom CSPK-a.
     Osmi nivo (VIII)
     U nivo osam (VIII):
     - kvalifikacija visokog obrazovanja (300+180 kredita CSPK-a);
     - stručna kvalifikacija ili dio stručne kvalifikacije sa minimumom jednim kreditom CSPK-a.
     Opisi nivoa i podnivoa kvalifikacija određuju se propisom organa državne uprave nadležnog za poslove prosvjete (u daljem tekstu: Ministarstvo) po prethodno pribavljenom mišljenju savjeta nadležnog za određeni nivo kvalifikacija.

недеља, 25. септембар 2016.

PUT ZAKONA

Poštovane kolege,ovde možemo videti kako predlog nekog zakona može doći na dnevni red republičkog parlamenta.Ovo je vezano za najnoviji predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju,koji je predat republičkom parlamentu od strane narodne poslanice Aleksandre Jerkov kao predlagača,a koji se može naći na dnevnom redu već na prvoj sednici redovnog zasedanja početkom oktobra meseca.
  
 Ko može da predloži zakon?
Zakon može da predloži: svaki narodni poslanik, Vlada, skupština autonomne pokrajine, najmanje 30.000 birača, kao i Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije u oblastima iz svoje nadležnosti.

Kome se podnosi predlog zakona?

Predlog zakona ovlašćeni predlagač podnosi Narodnoj skupštini u pisanom ili elektronskom obliku. Predlog zakona koji je podnet Narodnoj skupštini predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije predlagač.

Kada predlog zakona može da se uvrsti na dnevni red sednice Narodne skupštine?

Predlog zakona koji se donosi po redovnom postupku može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja.Predlog zakona koji se donosi po hitnom postupku može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine ako je podnet najkasnije 24 časa pre početka te sednice.

Koji odbori Narodne skupštine razmatraju predloge zakona?
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatra svaki predlog zakona sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom Republike Srbije i pravnim sistemom.
Odbor za evropske integracije razmatra predlog zakona sa stanovišta njegove usklađenosti sa propisima Evropske unije i Saveta Evrope.
Drugi odbori razmatraju predlog zakona u skladu sa svojim delokrugom koji je utvrđen Poslovnikom.



Što se tiče ovog predloga zakona,moje lično mišljenje je da je ovaj predlog jako loš i poguban po strukovne studije u celini,kao i za Visoke škole strukovnih studija.Obrazloženje predlagača je jako čudno i neozbiljno.Ovo se posebno odnosi na onaj deo koji se odnosi na uvođenje strukovnih master studija u naš obrazovni sistem,citiram:

" Master strukovne studije postoje u zemljama sa jakom industrijom i dobro razvijenom i planiranom „socijalnom infrastrukturom“. U takvim zemljama veći nivo stručnog tj. strukovnog znanja ima smisla, a ti se stručnjaci, kroz blisku saradnju sa kompanijom za koju se školuju, pripremaju se za unapred poznata radna mesta. U Srbiji uvođenje master strukovnih studija rezultiraće obrazovanjem profila koji neće imati gde da se zaposle zbog uske specijalnosti za koju ne postoji poslodavac i uvodi se isključivo zbog finansijskih interesa visokih strukovnih škola, te smatram da ga treba brisati iz zakona."

Ovim predlagač priznaje da master strukovne studije postoje u razvijenim zemljama (tu spadaju i zemlje članice EU),ali ne dozvoljava da postoje u Republici Srbiji,koja po svemu teži da postane članica iste te EU i da u što većoj meri dostigne njene standarde.Koliko je meni poznato cilj naše Vlade je borba za ekonomski napredak države.Ako želimo da nam zemlja napreduje u ovom smeru smatram da su strukovne master studije korisne za društvo i državu.Obrazovanje ovog kadra je isto tako i direktna podrška dualnom obrazovanju,za koji se takođe zdušno zalažemo.Učenici koji se školuju po ovom sistemu mogli bi uz rad u privredi nastaviti svoje stručno usavršavanje na odgovarajućim Visokim školama strukovnih studija,te tako sticanjem novih znanja i veština kroz visoko obrazovanje dodatno pospešiti ekonomski napredak naže zemlje.Izgleda da nekome nije stalo do toga.
Teza da strukovni masteri neće imati gde da se zaposle takođe ne stoji.Kadrovi koji se školuju za potrebe privrede i koji će imati ogromnu stručnu praksu u preduzećima mogu mnogo više da doprinesu svojim znanjem i iskustvom u svojoj oblasti,od svojih akademskih kolega.Danas se na zapadu ceni više ono što praktično znaš da uradiš,a diploma je samo preduvjet da konkurišeš za odgovarajuće radno mesto shodno stručnoj spremi.Preduzetnicima treba dati mogućnost da izaberu na osnovu pokazanoga znanja i sposobnosti nakon probnog rada,dali će da prime u radni odnos strukovni ili akademski kadar.Možda je bojazan od konkurencije akademskog lobija i razlog podnošenja ovog predloga zakona.
Teza da će  Visoke šlole strukovnih studija imati financijsku korist je licemerna.Danas imamo situaciju da su strukovne studije u odnosu na akademske totalno zapostavljene.Fakulteti naplaćuju veliki novac studentima koji žele da pređu sa strukovnih na akademske studije.Ucenjuju ih da moraju položiti razliku ispita za prve 3 godine (specijalističke strukovne studije kao 4. godinu ne priznaju),te potom da upišu i završe 4. godinu,da bi na kraju mogli upisati akademski master.Ako se neko opredelio za strukovno obrazovanje,zašto mu ne omogućiti da se stručno nastavi usavršavati u tom smeru? Mnogo će manje koštati studente ovakav logičan nastavak obrazovanja.Tačno je da će fakulteti izgubiti time velike prihode koje su do sada sticali na račun studenata strukovnih studija putem monopola.Visoke škole sigurno neće zaraditi tolika sredstva.Na kraju netreba li i Visokim školama omogućiti da se razvijaju,kao i akademske ustanove.Za to su naravno potrebna i novčana sredstva.
Postavlja se pitanje šta su to studenti strukovnih studija bolji ili gori od studenata akademskih studija,ili pak šta su to profesori strukovnih studija bolji ili gori od profesora akademskih studija?Zbog ukljanjanja diskriminacije iz obrazovnog sistema trebalo bi omogućiti ravnopravnost i konkurentnost akademskog i strukovnog sistema obrazovanja,pa neka kod zapošljavanja poslodavac odluči koga će da primi u radni odnos na osnovu već iznetih parametara.
Na kraju predlažem da povodom svega ovoga Udruženje dostavi svoj stav svim članovima odbora za obrazovanje i nauku iz redova vladajuće koalicije (SNS i SPS),predsednici Narodne skupštine Republike Srbije,resornom ministru,pomoćnici resornog ministra za visoko obrazovanje,NSVO,KAPK-u i KASSS-u sa molbom da se dobro preispita ovaj tendeciozni i jako loš i štetan predlog Zakona.
Ukoliko se ovaj predlog usvoji to će biti jako loša poruka za kompletno visoko strukovno obrazovanje u Republici Srbiji.